Lucija

Lucija (in. sp.) je stvorena u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo na oglednom dobru u Nišu iz ukrštanja Seibel 4986 x Buvije. Priznata je 1991. godine. Autor je D. Zirojević i saradnici.

Biljke vinove loze su veоma bujne

Vrh mladog lastara je otvorenog tipa, zeleno-crvenkast, slabo paučinast.

Zreo lastar je srednje debljine ili tanak. Internodije su srednje dužine. Boja kore lastara je svetlo smeđa.

Odrasli list je srednje veličine, petodelan i različito urezan. Peteljkin sinus je oblika slova ,,U“  ili u obliku lire, ponekad preklopljen. Obod lista je testerasto nazubljen. Lice je tamno zelene boje, naličje nešto svetlije boje, skoro potpuno bez malja. Peteljka lista je duga, tanka, crvenkasta.

Cvet je morfološki i funkcionalno hermafroditan

Bobica je srednje veličine, okrugla ili izduženo okrugla u zbijenom grozdu. Pokožica je zelenkasto bele boje.

Grozd je krupan, srednje zbijen, kupast, mase grozda 220-300 g.

Lucija sazreva u III epohi, srednje pozna sorta.

Zahteva dugu odnosno mešovita rezidbu. Lukovi se orezuju na 10-12 okaca.

Odgovaraju joj visoki uzgojni oblici.

Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, umereno plodnim, krečnim i umereno toplim zemljištima.

S obzirom da je interspecies hibrid ispoljava visoku otpornost prema plamenjači, a smanjenu osetljivost prema pepelnici i sivoj plesni.

Spada u grupu veoma otpornih sorti prema niskim zimskim temperaturama. Okca izmrzavaju na – 25°C.

Ima dobar afinitet sa loznim podlogama: Berlandieri x Riparia Kober 5BB, Teleki 8B, SO 4, Teleki5C i dr.

Šira je bezbojna, veoma prijatnog mirisa i ukusa. Sadrži 18-20% šećera i 5-6 g/1 ukupnih kiselina. Randman soka je oko 60%.

Vino je visokog kvaliteta. Pogodno je za kupažu sa drugim vinima u cilju smanjenja kiselina. Vino je pogodno za dobijanje vinskog destilata. Vino obično sadrži 12-15% alkohola i 5-6,5 g/l ukupnih kiselina.

Lucija je sorta izuzetne pogodnosti za proizvodnju organskih vina, kao i za ekološku proizvodnju stonog grožđa.